Naslijeđe i doprinos – Ibro Abaza, jedan od osnivača džemata Köln 1952 – 2025
Tokom prve polovice sedamdesetih godina prošlog vijeka Ibro Abaza je iz svoje Hercegovine zakoračio na tlo S R Njemačke, gledajući u „bolje sutra“.
Prva destinacija mu je bila Hamburg, ali veoma kratko, nakon čega se preseljava u Köln, gde je započeo novi život i ostao preko 50 godina. Tokom tog perioda radio je i u Berlinu, Leipzigu, Hamburgu, Magdeburgu… ostavljajući trajan trag u svakom od tih gradova.
Često se znao našaliti da je čak i Budestag poprimio svoj izgled zahvaljujući njemu i njegovim kolegama, jer su bili angažirani na izgradnji istog.
Bio je poznat po svojoj humanosti, društvenosti, kao i spremnošću za priteći u pomoć ne pitajući za pozadinu problema. Koliko je bio posvećen izgradnji sebe i svoje porodice, toliko se trudio s druge strane dati svoj doprinos, zajedno sa nekolicinom svojih prijatelja, u izgradnji zajednice odnosno džemata Bošnjaka u Kölnu.
Imao je izraženu i kristalno jasnu volju koja je bila popraćena snagom uma, karaktera i tijela,
Džemat Köln osnovan je 1978. godine, a on je bio jedan od ključnih organizatora, dajući svoj nesebičan doprinos, čak i obezbeđujući materijal za izgradnju prostorija džemata. Njegova prisutnost u krugu zajednice odavala je osećaj sigurnosti i stabilnosti, od tada pa sve do njegove smrti 2025. godine.
Ibro je bio izuzetno osjećajan i strog prema nepravdi, a opet s druge strane toliko blag i suosjećajan prema deci, što opet ukazuje na jedan prefinjeni kontrast u njegovoj biografiji, a koji je odlika dobrih i čestitih insana. Njegovo društveno i toplo ponašanje, kao i njegova uvek prisutna dobrota, ostavili su neizbrisiv trag u srcima svih koji su ga poznavali.
Posebno se isticao pomažući izbjeglicama tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu u periodu 1992-1995.g. pružajući ruku pomoći onima kojima je to bilo potrebno. Njegova borba protiv nepravde i posvećenost zajednici ostavili su dubok trag.
Abaza je Allahovom voljom napustio Dunjaluk 23.12.2025. godine upravo u Kölnu. Molimo Svevišnjeg da mu se smiluje i uvede ga u Džennetu-l-firdews, a nama koji nastavljamo da koračamo utabanim stazama džemata i zajednice ostaje golemi amanet, da ne zapostavimo nit džemat, a ni ljude koji su založili sebe u izgradnji istog, u vremenu kad je to bilo mnogo teže nego danas.
Rahmetullahi alejke ya Ibrahim-beže!
Sead ef. Mušić
